OSVANULA ČITULJA SAŠI POPOVIĆU KOJA KIDA DUŠU! Porodica mu se obratila najtužnijim rečima: Vreme nije ublažilo tugu
Nekadašnji direktor "Granda", Saša Popović 1. marta prošle godine je izgubio bitku sa bolešću, a njegova porodica objavila je čitulju povodom godišnjice smrti.
Saša se poslednjih meseci života borio sa kancerom, te se lečio u Parizu, gde je i preminuo, a njegova porodica bila je do poslednjeg trenutka sa njim.
Sada su njegovi najmiliji - supruga Suzana, ćerka Aleksandra, sin Danijel i trudna snaha Tijana dali čitulju povodom pomena i istakli da vreme ne leči njihove rane zbog njegovog odlaska.
"Godina dana bez tvog glasa, bez tvog smeha i tvoje snage. Nedostaješ nam u svakom trenutku, u svakoj tišini, u svakom okupljanju. Vreme nije ublažilo tugu, samo je potvrdilo koliko je naša ljubav prema tebi večna. Zauvek si deo nas", stoji u čitulji porodice Saše Popovića.
Suzanina ispovest
Sašina udovica nedavno je iznela potresne detalje o njegovim poslednjim trenucima života. Ona je otkrila da nije imala snage da odmah kaže Saši da mu je došao kraj.
- I ona kreće i kaže: "Sale moj, nije vam dobro jetra. Uopšte vam nije dobro jetra". On ćuti onako, još je bio svestan. I razuman, još je mogao da nas čuje i da vidi, da priča. Ja ga držim za ruku. Isto to ponavljam za njom, kažem: "Nije ti dobro, ljubavi, jetra i svi parametri u krvi su se poremetili".
Ali i dalje ne mogu da kažem onu reč da je kraj, jer mi smo došli tog ponedeljka u Pariz da primimo tu terapiju, pa da idemo kući. Samo da on dobije terapiju i da odmah krenemo, da jedva čekamo da sednemo u avion i da krenemo kući. I kad sam mu rekla: "Primićeš, ljubavi, neke vitamine, nešto će ti dati, ali terapiju ne mogu dati", držala sam ga za ruku. On sluša sve, a mislim da je već znao unapred i kaže: "Sule, znam, sve znam. Ovo je kraj" - pričala je Suzana za Kurir.
Ona je otkrila i da je Saša nju tešio u najtežim momentima.
- Bukvalno je on mene tešio u tim trenucima, a ne ja njega. Ja sam tu krenula da plačem. Nisam mogla da se zaustavim uopšte. Više nisam mogla da se obuzdam. Sve vreme mi je govorio: "Nemoj, Sule, da plačeš, moraš da budeš jaka. Moraš da budeš i zbog sebe i zbog dece jaka". Tog trenutka sam i ja umrla.
To je nešto što čovek najgore može da doživi. Da gledate svog najvoljenijeg, oca svoje dece, muža, druga, supruga, koji se rastaje sa dušom i u tim trenucima pokazuje toliku hrabrost i toliku prisebnost da on meni kaže da ja moram da budem jaka i da ja ne plačem. Te njegove reči su me još više dotukle. On zna da ide gore, ali i dalje bira reči kako će da komunicira sa nama. To je nešto neverovatno. I to je bio strašan trenutak - rekla je neutešna Suzana.
Pogledajte dodatni snimak: